Studentski rad

ZLATIBOR

STA KAZU KNJIGE?

Prema arheoloskim nalazima prvi stanovnici Zlatibora, njegovog pobrdja i podgorja bili su iliri. Posle su dosli Rimljani, pa Sloveni. U Srednjem veku zlatiborski kralj je menjao gospodare ; behu to srpski velikasi, ali i bosanske velmoze, srpski knezevi i bosanski kraljevi. Posle su dosli Turci. i ostali pet vekova. Za to vreme podrucje Zlatibora, a narucito Murtenica bejahu utociste hajduka. Planinska lepotica u centralnom delu Srbije, zbog svojih klimatskih pogodnosti, bila je odrediste dokonih i bogatih jos od sredine 17 veka, mesto privremenog boravka onih koji su, pre svega, tragali za zdravljem, ali i za blagodetnim mirom zlatiborskih padina na kojima se oci odmaraju, a telo puni energijom.

ipak, pravi turizam se rodio tek kada je na Zlatibor dosla jedna krunisana glava, kralj Srbije, Aleksandar Obrenovic. Bio je dovoljan samo jedan avgustovski dan i jedan piknik na livadi pored izvora Kulasevca, da se ovde pocnu graditi letnjikovci i vile.

GEOGRAFIJA

Zlatibor se nalazi, u srcu Srbije, u samom njenom sredistu. Jer od ove planine do Beograda je 230 km, a od Novog Sada ima 300 km, bas koliko i do Jadranskog mora. Preko Zlatibora prolazi magistrala koja od Beograda vodi ka primorju, direktne autobuske linije su uspostavljene sa Novim Sadom, Beogradom, Nisom, Jagodinom…

Preko Zlatibora, a delom i kroz njegov masiv, prolazi zeleznicka pruga Beograd-Bar tako da je moguce i vozom doci do Uzica, a odatle do Turistickog centra Zlatibor je tek nekoliko desetaka minuta lokalnim autobusm.Svojevremeno su na Zlatibor sletali i helikopteri, a uskoro ce i mali privatni avioni.

Zlatibor je prostrana planina pitomih padina. Centralni plato je prosecne visine oko 1000 metara, a uokolo ima i nekoliko lako uocljivih visova: Gradina- 1.146 m , Crni vrh - 1.175 m , Borkovac-1.260 m , Vigor - 1.281 m , Konjoder - 1.337 m , Liska - 1.346 m ,Cigota - 1.422 m , Brijac - 1.480 m , Tornik – 1.496 m.

Ali Zlatibor je pre svega, planina izuzetne lepote, prijatne klime, prostranih proplanaka, bujnih pasnjaka, vodom bogatih planinskih potoka. To je oko hiljadu kvadratnih kilometara livada i visova, proplanaka i suvati, bezdana i useka, zatalasani prostor od Tare i Sargana do istocnih obronaka murtenice, od gotovo simbolicne reke Susice do Uvca prepunog brzaka i do granice sa Bosnom, a ovde se susrecu kontinentalna i mediteranska klima.

Ovde je mikroklima izuzetna – ima veliki broj suncanih dana u toku godine(vise od 200), a “ruza vetrova” se rascvetava, upravo nad Zlatiborom. Leta su topla a zime blage. Kise padaju relativno cesto, a snega ima od oktobra do maja.

HIDROGRAFIJA

Vode na Zlatiboru ima u izbolju u dobro rasporedjenim brojnim vodotokovima. Najvece su i vodom najbogatije , svakako, reke imenom Rzav, a ima ih tri.

Veliki Rzav je najcistiji vodotok Srbije. izvire ispod male Cigote, uliva se u Moravicu i usput kvalitetnom pijacom vodom snabdeva gradove od Arilja do Gornjeg Milanovca.

Crni Rzav se nad zemljom pojavljuje na Carevom polju, podno Murtenice kao mala recica.Proticuci centralnim delom zlatiborskog platoa, tok joj se obogadjuje vodama brojnih pritoka koje odnosi u Drinu.

Na samom juznom obodu Zlatibora je Uvac. Snaga koju mu, do usca u Drinu, daju pritoke tolika je da su mu obale pretvorene u kanjone zanosne, divlje lepote.

Ali Zlatibor ima i svoje izvore prirodne mineralne vode. Najpoznatiji je onaj kod sela Rozanstva, u banji Vapa. Zlatiborci su je koristili za lecenje koznih oboljenja i bolesti ociju.

Bela voda je izvor koji nije na samom masivu Zlatibora, ali mu, po svemu, prirodno pripada. Naucnim ispitivanjima je potvrdjeno njeno lekovito dejstvo koje su otkrili zitelji tog kraja jos u srednjem veku, a obilno ga koristili Turci u vreme dominacije na Balkanu.

Prirodnih jezera Zlatibor nema, ali su domisljati Zlatiborci nacinili dva gorska jezerska bisera.Od priliva potoka Obudovica nastalo je jezero u samom centru Turistickog kompleksa Zlatibor, a drugo, Ribnicko, nalazi se blizu Crnog Rzava izmedju Ribnice i Vodica.

FLORA i FAUNA

Nadmorska visina, velike kolicine padavina i veliki broj suncanih dana u toku godine na Zlatiboru su uslovili veoma bujnu vegetaciju. Najbrojnije su livade na kojima raste 120 vrsta najraznovrsnijih trava. Planinski visovi, osim Cigote, takodje su obrasli bujnom vegetacijom, ali i sumama. U podnozju i na manjim nadmorskim visinama bogato su zastupljene listopadne vrste(bukva, hrast, breza, lipa, jasen), a od 600 m navise, dominiraju cetinari(beli i crni bor, jela, smrca). Ljubiteljima prirode ce posebno zanimljive biti retke biljne vrste:Panciceva omorika, u sumskom, ili narcis i lekovito bilje, u livadskom delu.

U predelima ovako bujne vegetacije, normalno je ocekivati i raznovrstan zivotnjiski svet. Zlatibor je jedna od malobrojnih planina u kojima jos, ponegde, u skrovitom gustisu, mozete naici na medveda, a zbog brojnosti vukova, njegovo zimsko izlovljavanje je vec postalo tradicija zlatiborskog kraja. Divlja svinja, lisica, zec, kuna, jazavac, prepelica, jarebica i veverica su uobicajna pojava, cak i u blizni naseljenih mesta. Lovacko udruzenje “Zlatibor” u Cajetini pokriva tri lovista na oko 65.000 hektara sto uz raznovrsnu divljac posebno privlaci ljubitelje lova.

Za vedrih dana, pogled ka nebu otkrice bogastvo pticijeg sveta. Jos samo na Zlatiboru se mozete diviti slobodnom letu orla krstasa ili beloglavog supa, pernatih grabljivica koje su u drugim krajevima gotovo istrbljene.

A samo jedan stap i udica ce biti dovoljni da se u zlatiborskim vodama otkrije svo bogastvo ribljeg sveta: pastrmke, mladice, klena, lipljana, krkuse…

IZLETI

Svoj boravak na Zlatiboru oplemenite i obogatite jednodnevnim izletima. Sasvim je svejedno na koju cete se stranu uputiti, jer vas nebrojene prirodne lepote cekaju svuda uokolo.

Boravak u bilo kom objektu Turistickog centra Zlatibor je uvek svojevrstan dozivljaj, spoj odmora i uzivanja, ali i mogucnost rekreativnog pesacenja, jahanja, obilaska slikovite okoline automobilom, kolima ili saonicama, zavisno od vasih prohteva i godisnjih doba.

Jedan od zanimljivih lokaliteta je Murtenica nekadasnja “Hajducka Planina”, jedinstvena zbog rasporeda vegetacije, na kojoj se kao po nekakvom neznanom pravilu smenjuju sumoviti predeli i osuncani proplanci. Dok ste na Murtenici, priustite sebi piknik kod Hajducke cesme, Hajducice, Barica, Rekace ili Pragova.

Jednako prijatan dan mozete provesti i ukoliko se odlucite za obilazak kanjona Crnog Rzava iznad koga k nebu stremi vis Cavlovc cije su padine prekrivene tako gustom sumom u kojoj cete se tesko oteti utisku da se nalazite na pragu jedinstvene prasume u srcu pitomine. Na ovom potezu su posebno atraktivne Velike Livade, Zaton, Gudara i Previja.

Za odlazak na Tornik je potrebno nesto malo vise hrabrosti i dobra fizicka sprema, ali svaki korak ulozenog truda, visestruko ce vam se isplatiti lepotom prizora koji ce puci pred vama kada se nadjete na vrhu.Ukoliko je dan suncan, golim okom cete videti Avalu na severu, Durmitor na jugu, i bosanske planine na zapadu, preko Drine.

A ako se osecate kraljevski dobro, posetite mesta koja su bila posebno za srce prirasla srpskim kraljevima. Kralj Aleksandar je bio zaljubljen u Jelje gde je nameravao da kupi jednu suvat ne bili tu izgradio letnjikovac, a kralj Petar i je bio privrezeniji Vodicama gde je rado, s prijateljima, dolazio na kampovanje.

Selo Gostilje je pravi mamac za ljubitelje “neukrocene” prirode. Pedesetak domacinstava ima sertifikate za izdavanje kuca, a ljubazni domacini ce vam rado pokazati jedan od najvecih vodopada u Srbiji, svoju vodenicu potocaru, a s malo maste ovde mozete zaista uzivati i “cuti” tisinu.

SPELEOLOGIJA

Jedna od posebnih znamenitosti ovog kraja su kraske pecine koje Zlatibor izdvajaju od svih okolnih planina dajuci mu posebnu draz. Nedovoljno poznate spilje prepune su pecinskih ukrasa koji su nastajali desetinama i stotinama hiljada godina, poloako, iz dana u dan, delovanjem prirodnih cinilaca.

Za sada je, od svih zlatiborskih pecina istrazena i turistima delimicno dostupna samo jedna-Stopica pecina. Oko nje, ali jos vise oko onih koje su nedostupne koraku namernika, ispredne su nebrojne price, najcesce, o romanticnim i dramaticnim sudbinama nekadasnjih stanovnika zlatiborskog kraja.

Stopica pecina se nalazi na desnoj strain klisure Pristavice, u blizini sela Rozanstva. Duga je 2.000 m sa visinom svoda od citavih 50 m.Pecinski ukrasi u njoj su jedinstvene lepote, a posebna interesantost su bigrene “kade” , udubljenja oivicena kamenim zidovima u kojima se nakuplja voda, a kada nadodje, pretace se iz njih u vidu jedinstvenih kaskada. Na samom ulazu u pecinu je vodopad recice Ponor koja se survava u Stopica pecinu i nestaje u njenim dubinama.

Ojkovacka pecina je manje pristupacna, uskim, tesko dostupnim ulazom kao da od posetilaca zeli da sakrije svoje dvorane ukrasene stalaktitima i drugim kamenim ukrasima. Medjutim, zbog izgradnje Zlatarskog jezera i povisenog nivoa vode u zimskom periodu, ova pecina je relativno dostupna posetiocima samo u toku leta.

SIROGOJNO – MUZEJ POD OTVORENIM NEBOM

Muzej pod otvorenim nebom “ Staro selo “ u Sirogojnu cuva i prezentuje tradicionalno graditeljstvo materijalno i duhovno nasledje srpskog sela planinskih oblasti dinarske regije. Oko pedeset originalnih zlatiborskih brvnara, sa preko dve hiljade eksponata izlozeno je u jedinstvenoj postavci starih seoskih okucnica sa mnogobrojnim zgradama, u prirodnom okruzenju potpune rekonstrukcije svih pratecih ambijentalnih delova jedinstvene spomenicke celine.

Otvoren svakog dana za mnogobrojne posetioce tokom citave godine (preko 100 000 godisnje) , kroz pricu vodica ili filmski zapis kojima se posetilac uvodi u svet zaboravnjene ili nepoznate postojbine predaka, muzej pod otvoreni nebom nudi susret sa kucama i zgradama razlicitih namena, predmetima, pokucstvom alatima koji su stvarani ikonskom spoznajom covekovih potreba, zanatlijama koji starim alatima izradjuju predmete od zemlje i drveta, autenticne i osobne nacionalne suvenire.

Muzej u Sirogojnu je mesto okupljanja istrazivaca i stvaralaca na letnjim skolama, seminara i drugim edukativnim programima ciji ji cilj spoznavanje i vrednovanje sopstvene tradicije i njeno prisustvo u radu svih buducih srpskih stvaralaca. Kroz svoju vrednu izdavacku delatnost saradnici Muzeja takodje daju doprinos boljem poznavanju bogatog nasledja srpskog sela.

Za mnogobrojne posetioce Muzeja uradjena je i posebna Celina zgrada za odmor, predah i okrepljenje. Za one koji gladni ili zedni u ponudi stare seoske krcme otkriva se zaboravljena, a najzdravija trpeza, obojena nostalgijom i toplim mirisima zavicaja. U starim zgradama uradjeni su konaci za boravak oplemenjeni drvetom, tradicionalnim pokucstvom i ogrejani vatrom iz kamina.

U Evropskoj porodici

izgradnja Muzeja je zapoceta 1979. god. Premestanjem objekata na odbranu lokaciju u blizini crkve Svetog Petra i Pavla u centru sela Sirogojna. Na povrsini od pet hektara nalazi se 47 originalnih objekata.

Muzejska Celina sa crkvom Svetog Petra i Pavla stavljena je pod zastitu zakona kao spomenik culture i proglasena kao kulturno dobro prve kategorije – od izuzetnog znacaja u kulturi Republike Srbije, a Muzej je 1990. god. Uclanjen u Evropsku zajednicu muzeja pod otvorenim nebom.

SARGANSKA OSMICA

Cuveni Tarabica proroci su pre vek i po predskazali: “ Kroz cigansko padaliste procice gvozdenim ognjenim kolima, koja ce uvek sama zasijati na onom mestu gde su sad evo ciganske cerge “ .

Rec je naravno, o trasi pruge uzanog koloseka i lokomotivi parnjaci koja je, preko planinskog prevoja Sargan, izmedju Tare i Zlatibora, povezivala i Uzice i Visegrad, cuvenoj sarganskoj osmici. Pruga je pustena u saobracaj 1925. god. Da bi, nerazumnim odlukama bila ukinuta 1974. god.

U martu 1999. zapocela je obnova, sredinom novembra postavljene i prve sine na delu od stanice Sargan Vitasi do Mokre Gore. Tu parnjaca i popularni “ Cira “ savladjuje visinsku razliku od 300 m na trasi drugoj triipo km. Pruga neobicnom putnom petljom u obliku broja 8 prolazi kroz impresivan predeo. Duga je trinaestipo km. a na njoj, su 22 tunela i desetak mostova i vijadukta.

U turistickoj ponudi sarganske osmice, koju vec posecuju hiljade zanatizeljnika, nasal se i kuca cuvenih proroka Tarabica u Kremnima, motel visoke kategorije u Mokroj Gori, apartmansko naselje Jatare u srcu planine sargan, “ zivo “ etno selo kod “ devetke “, ciste i lekovite planinske vode, kupalista na reci Kamisini, trave i cajevi iz netaknute prirode.

SJAJAN IZAZOV, MORA SE PRIZNATI!

ZDRAVLJE – SPORT – REKREACIJA

“ Ko nije na Zlatiboru bio, taj ne zna sta je zdravo mesto “, napisao je s pocetka proslog veka pesnik Jovan Ducic. A sezdesetih godina su strucnjaci beogradskog Balneoklimatskog instituta, ali brojne medicinske istrazivacke ekipe, ustanovile da je atmosferski pritisak na Zlatiboru izuzetno povoljan, da je ceo centralni plato, svojim geografskim polozajem, zaklonjen od udara hladnih vetrova koji se slamaju o okolne visove, te da boravak na ovoj planinini povoljno utice na poboljsanje krvne slike, pre svega na porast procenata hemoglobina u krvi i povecanje broja crvenih krvnih zrnaca.

Na osnovu tih zakljucaka, Zlatibor je proglasen terapijskim podrucjem za sva akutna i hronicna oboljenja respiratornih organa, stitaste zlezde i anemije svih oblika. Boravak na Zlatiboru se preporucuje i rekonvalescetima nakon prelazenih infektivnih intervencija.

Pored “ kupovine “ zdravlja Zlatibor je omiljena planina vrhunskih sportista i mesto za njihove najkvalitetnije pripreme. Tokom godine organizovana su brojna takmicenja radnika, studenata i omladine. Pored prirodnih terena, za ove namene izgradjeni su najsavremeniji sportski objekti: velika sportska hala, fudbalski tereni, igralista za tennis, zatvoreni i otvoreni bazeni.

ZLATIBORAC MACKAT

Tradicija proizvodnje susenog mesa na pitomim obroncima Zlatibora, planine u jugozapadnoj Srbiji, na nepreglednim livadama idealnim za uzgoj zdravih planinskih grla, neguje se vekovima. Meso se u davna vremena susilo za sopstvene potrebe : da se u hladne zimske dane prehrani mnogoljudna porodicna “ zadruga “. Malo po malo, radjala se i razvijala tradicija koja je, uz proizvodnju “ belog mrsa “ – sira i kajmaka – vec odavno postalo zastitni znak Zlatiborskog regiona.

Zacetnik ove tradicije u porodici Stojanovic, u selu Mackatu, bio je Jovo Stojanovic koji je daleke 1885.god. poceo da susi kozje meso, najkvalitetnije delove kozjeg buta.

Nastavljac porodicne tradicije Stpojanovica danas je cukununuk Jovov Aleksandar, Aco Stojanovic.

INSTITUT ZA STITASTU ZLEZDU i METABOLIZAM

Institut Cigota se bavi prevencijom, lecenjem i rehabilitacijom oboljenja stitaste zlezde : prevencijom i lecenjem bolesti metabolizma, posebno gojaznosti, dijagnostikom, lecenjem rehabilitacijom povreda loko – motornog sistea kao i drugih oboljenja. institut nudi sledece medicinske usluge :

Pregled profesora: endokrinologa, kardiologa, gastroenterologa, fizijatara neuropsihijatra.

Pregled spec. instituta lekara nuklearne medicine, internista, fizijatara

Ultrasonografija stitaste zlezde

Punkcija stitaste zlezde

Ultra zvuk abdomena

Cigota je popularni dijetesko rekreativni program koji ce vam pomoci da se tokom boravka na Zlatiboru oslobodite viska kg, da se odmorite, osvezite, obnovite kondiciju i sto je najvaznije – da naucite da zivite drukcije – aktivno i zdravo.

HOTEL PALISAD

Nedaleko od jezera u prijatnom ambijetu borave sume, smesten je moderan komples hotela “ Palisad “ sa 750 lezaja u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama i 64 luksuzna apartmana. To je ugostiteljski objekat koji je doneo preporod zlatiborskom turizmu i dosad osvojio tri “ Zlatne pahuljice “ .Hotel cine tri celine ( A i B krilo depedans ) koje krase tri odnosno cetri zvezdice.

Za vreme boravka u hotelu mozete se zabaviti u salonima za dnevni boravak u cijem delu se nalazi aperitiv bar i TV sala , posetiti restoran, poslasticarnicu, kupovati u brojnim biticima, otici na esetetske tretmane, a vece provesti u dansin baru sa bogatim muzickim programom.

Vama na rspolaganju su fudbalski i teninski tereni, trim cabinet, otvoreni trim poligon, sala za bijilar i stoni tennis.

Usastavu ovog kompleksa nalazi se i kongresni centar “ Srbija “, kao i nacionalni restorani “ Zlatni bor “, i ” Zlatiborska Koliba” gde mozete uzivati u tradicionalnoj domacoj kuhinji i evergrin muzici.

zlatibor.org (pocetna)

Studentski rad