Generala Krstu Smiljanića svako možemo svrstati u red najznamenitijih Srba dvadesetog veka, kao velikog vojnog stratega i zagovornika ideje ujedinjenja svih jugoslovenskih naroda.
Rođen je 30. Decembra 1868. godine u ataru Zlatiborskog sela Ljubiš, od oca Milosava I majke Vidosave, u familiji koja je važila za uglednu i poštenu. Nakon osnovne škole i gimnazije, 1. septembra 1888. godine stupa u Nižu školu Vojne akademije iz koje, nakon tri godine, izlazi u činu inženjerskog potporučnika.
Već oktobra 1896. godine Krsta Smiljanić završava Višu školu Vojne akademije, odakle ubrzo biva preveden u generalštabnu struku. Ovi uspesi isli su pod ruku sa napredovanjem u vojnoj hijerajrhiji, pa je tako 1894. odlikovan činom poručnika , 1902. majora, 1913 pukovnika, da bi 1923. godine dobio čin armijskog generala.
Za vreme Prvog Balkanskog rata bio je desna ruka vojvode Putnika, koji mu poverava rukovođenje Saobraćajnog odeljenja vrhovne komande. Njegove izuzetne sposobnosti nisu prošle nezapaženo ni kod Nikole Pašića, tadašnjeg predsednika vlade, koji ga, po okoncanju Drugog Balkanskog rata, svrstava u sastav delegacije mirovnih pregovora u Bukureštu.
U Prvom svetskom ratu Krsti Smiljaniću je poverena komanda nad Drinskom divizijom, koju je predvodio u niz operacija na drinskom frontu, kao i povlačenju preko Crne Gore i Albanije. Desetkovanu i demoralisanu vojsku je uspeo da oporavi , motiviše i povede u ono što je za mnoge bilo nemoguce-osvajanje Kajmakčalanskog masiva.
O generalu Smiljaniću mogu svedočiti brojna priznanja i odlikovanja, kako domaća, tako i strana. Orden Karađorđeve zvezde, orden Belog orla, orden Svetog Save, orden Jugoslovenske krune, Čehoslovački ratni krst, Rumunska kruna, Francuski ratni krst, samo su neka od odlikovanja koja su krasila grudi generala Smiljanića.
Nakon Prvog svetskog rata Krsta Smiljanić je obavljao funkciju komandanta Treće armijske oblasti , bio je član Vrhovnog zakonodavnog saveta , da bi 10. januara 1932.godine ukazom Kralja Aleksandra bio postavljen za senatora.
Do početka novog rata živeo je u Beogradu, da bi se neposredno po njegovom početku vratio u rodni Ljubiš. Ipak, Nemačka komanda je želela čuvenog genarala da ima u blizini, pa je poslala patrolu koja ga je iz Ljubiša sprovela u Beograd. U prilog tome koliko su cenili generala Smiljanica govori i cinjenica da kada je general izasao iz kuce nemački vojnici su ga dočekali u stavu mirno uputivši vojnički pozdrav.
Ostatak života proveo je u kućnom pritvoru gde je 15.aprila 1944.godine i preminuo. Sahrani je, pored Milovana Nedića, prisustvovao i veliki broj Beograđana koji su uz vence odali poslednju poštu velikom generalu.
Danas se bista generalu Krsti Smiljaniću nalazi na Kraljevom trgu, u samom centru Zlatibora, simbolizirajući hrabrost, čast, patriotizam i mnoge druge vrednosti, koje su danas potisnute od strane nekih drugih, materijalnih vrednosti. Bista generala Smiljanića nije samo podsetnik na njegov lik i delo, već i simbol svetle Srpske istorije.
