Zlatibor se nalazi, u srcu Srbije, u samom njenom sredistu. Jer od ove planine do Beograda je 230 km, a od Novog Sada ima 300 km, bas koliko i do Jadranskog mora. Preko Zlatibora prolazi magistrala koja od Beograda vodi ka primorju, direktne autobuske linije su uspostavljene sa Novim Sadom, Beogradom, Nisom, Jagodinom.
Preko Zlatibora, a delom i kroz njegov masiv, prolazi železnicka pruga Beograd-Bar tako da je moguće i vozom doći do Užica, a odatle do Turistickog centra Zlatibor je tek nekoliko desetaka minuta lokalnim autobusom. Svojevremeno su na Zlatibor sletali i helikopteri, a uskoro će i mali privatni avioni.
Zlatibor je prostrana planina pitomih padina. Centralni plato je prosecne visine oko 1000 metara, a uokolo ima i nekoliko lako uocljivih visova.
Ali Zlatibor je pre svega, planina izuzetne lepote, prijatne klime, prostranih proplanaka, bujnih pašnjaka, vodom bogatih planinskih potoka. To je oko hiljadu kvadratnih kilometara livada i visova, proplanaka i suvati, bezdana i useka, zatalasani prostor od Tare i Šargana do istocnih obronaka murtenice, od gotovo simbolične reke Sušice do Uvca prepunog brzaka i do granice sa Bosnom, a ovde se susrecu kontinentalna i mediteranska klima.
Prema arheoloskim nalazima prvi stanovnici Zlatibora, njegovog pobrdja i podgorja bili su iliri. Posle su došli Rimljani, pa Sloveni. U Srednjem veku zlatiborski kralj je menjao gospodare ; behu to srpski velikaši, ali i bosanske velmože, srpski kneževi i bosanski kraljevi. Posle su došli Turci. i ostali pet vekova. Za to vreme područje Zlatibora, a naručito Murtenica bejahu utočiste hajduka. Planinska lepotica u centralnom delu Srbije, zbog svojih klimatskih pogodnosti, bila je odredište dokonih i bogatih jos od sredine 17 veka, mesto privremenog boravka onih koji su, pre svega, tragali za zdravljem, ali i za blagodetnim mirom zlatiborskih padina na kojima se oči odmaraju, a telo puni energijom.
Ipak, pravi turizam se rodio tek kada je na Zlatibor došla jedna krunisana glava, kralj Srbije, Aleksandar Obrenović. Bio je dovoljan samo jedan avgustovski dan i jedan piknik na livadi pored izvora Kulaševca, da se ovde počnu graditi letnjikovci i vile.
